Slično piramidama u Egiptu, i ovo mesto je grobnica jednog antičkog vladara. Ipak, Mauzolej se razlikuje od piramida po mnogo čemu - izmedju ostalog, lepota ovog zdanja je ta koja je, više nego njena veličina, zadivila mnogo ljudi od vremena izgradnje pa sve do njenog rušenja. Mauzolej se nalazio u gradu Halikarnasu ( danas Bodrum ), na obali Egejskog mora, u jugozapadnom delu Turske.

U to vreme, Persijsko carstvo je bilo ogromno, vladar nije mogao kontrolisati sve provincije. Kao i mnoge druge provincije, kraljevina Karija u zapadnom delu Male Azije bila je toliko udaljena od persijske prestonice da je praktično bila samostalna. Od 377. do 353. godine p.n.e., karijski kralj Mauzol premestio je svoju prestonicu u grad Halikarnas. Pretpostavlja se da je gradnja ovog mauzoleja započeta još za kraljevog života. Gradjevina, prozvana Mauzolej, završena je oko 350. g.p.n.e, tri godine nakon Mauzolove smrti.

Tokom 16 vekova Mauzolej je opstajao u odličnom stanju sve dok snažan zemljotres nije oštetio njegov krov i stubove. Početkom 15. veka, vitezovi Sv. Jovana Malteškog okupirali su okolinu i sam Halikarnas i izgradili ogromni krstaški zamak. Kada su odlučili da ga ojačaju i utvrde 1494. godine, iskoristili su materijal od kojeg je bio izgradjen tada već značajno oštecen Mauzolej. Do 1522. godine gotovo svaka cigla iz Mauzoleja bila je uklonjena i iskorišcena za izgradnju više raznih gradjevina. Danas, masivni krstaški zamak i dalje postoji u Bodrumu, a obradjeni kameni i mermerni blokovi Mauzoleja se mogu jasno uočiti u strukturi njegovih zidova. Neke od skulptura iz Mauzoleja su sačuvane, kao i više unutrašnjih mermernih dekoracija na kojima je prikazana bitka izmedju starih Grka i Amazonki. Na samoj lokaciji gde se nekada nalazio Mauzolej danas se mogu videti samo ostaci njegovih temelja.

Sama konstrukcija Mauzoleja bila je pravougaona u osnovi, dimenzija oko 40 m x 30 m. Grobnica i sarkofag ukrašeni su zlatom i postavljeni u centralnom delu Mauzoleja, na uzdignutom podijumu popločanom mermerom i okruženom stubovima u jonskom stilu. Stubovi su podupirali piramidalni krov takodje ukrašen statuama i kipovima. Na vrhu krova nalazila se statua koja je predstavljala kočije koje su vukla četiri konja. Ukupna visina Mauzoleja bila je oko 45m, od cega je centralni podijum sa grobnicom bio visok 20m, 12m su bili visoki stubovi, 7m piramidalni krov, a 6m statua kočija na vrhu krova.

Naročita lepota gradevine nije bila samo u njegovoj strukturi, vec i u dekoracijama i statuama koje su ukrašavale njenu spoljašnjost na raznim nivoima gradjevine, od poda do samog krova. Na gradjevini se nalazilo nekoliko desetina statua ljudi, lavova, konja i drugih životinja u prirodnoj veličini i većih. Isklesali su ih četiri grčka skulptora - Briaksos, Leohares, Skopas i Timoteus, pri čemu je svaki od njih ukrašavao po jednu stranu Mauzoleja. Posebno mesto u istoriji pripada ovoj gradjevini ne samo zbog brojnih statua ljudi i životinja, već i zbog činjenice da ona nije bila posvećena nijednom od bogova stare Grčke. Danas se po imenu ove gradjevine sve velike i raskošne grobnice nazivaju mauzolejima.